СВИ

Партизани, Скојевци, брдско-планински ослободиоци Врачара и Дедиња, курири и партизанке, митраљесци, бомбаши, појединци у цокулама цивилне заштите, децо палих бораца, пионири и пионирке, учесници прославе у Кумровцу 2007, полазници партијске школе, победници на републичком такмичењу "Титовим стазама револуције", пролетери, радници & сељаци & поштена интелигенцијо, и то особито поштена интелигенцијо, наставници одбране и заштите, војна и цивилна лица на раду у ЈНА, војни пензионери, корисници услуга "војно стамбеног" са козама у кади, народна милицијо, удбаши, дебелгузи официри, командири бригада и корпуса, безбедњаци, сарадници Службе, милицијске кураве, добитници седмојулске награде, чувари и жбири пред дверима цркви и америчке читаонице, поражене као и победничке снаге са 8. седнице, шездесетосмаши, антифашистичка омладино, уплакане бабе и деде под олињалим пионирским титовкама, мрзитељи  десетерца, анархисти којима је мрска само српска држава, становници војних насеља и официрских блокова на Новом Београду, посетиоци војних одмаралишта, ударници и бригадири, петоструки учесници омладинских радних акција, службеници конзулата СФРЈ, подрумаши, носиоци црнине од 4. маја 1980, учесници Ранковићеве пратње 1983, љубитељи лика и дела друга Крцуна, творци магистарских радова на тему мисли друга Кардеља, качкеташи, пуцачи на младост Београда, Голооточани и Пажани, Бољшевици, Мењшевици, "анархо-либерали"  од 1971, цинични српбофоби, еуро'-фанатици, германофили, сви они који су мрзели Европу, а сад је обожавају јер им се Европа приближила, од како је постала велика Немачка, пријатељи Јованке Будисављевић, омладинци и омладинке, авангардо радничке класе, теоретичари покрета, сви што су некад имали слику друга Тита или друга Слоба, сиви мантилаши и кожни капуташи, Машинке и Стаљинке, Иљичи-Карлоси и ини терористи, Троцкисти, Маоисти, самоуправљачи, учитељи који уче да се Тито воли више од тате и маме, председавајући збора радних људи, председници кућних савета, делегати у месној заједници, Кркоте и Чабаркапе на раду у структурама безбедности, аташеи за штампу у Џакарти и Пном Пену, СУБНОР-овци, радни људи и грађани, посетиоци Музеја Револуције, убице по пасјим гробљима, стрељачи српских учитеља и попова, штафеташи,  дебели другови из комитета, педесетогодишњи председници омладинских организација, виши секретари и млађи референти при ССРНЈ и СИВ-у, Ђиласи, шпански борци, седмојулци, станари у туђим кућама, Козоморе, Убипарипи, борци против великосрпске хегемоније, православни Хрвати, грађани свијета, аутошовинисти,  сви ви који једете по седам кашичица панаије и кажете "баш је фино", радници Сигуримија и КОС-а, преобучене усташе и домобрани, комесари, бркати ноћни чувари амбасада, оснивачи ЈУЛ-а у Шапцу и Руми, децо партијских секретара, народни хероји, АФЖ, активисти, прегаоци, тринаестојулци, радници савезног секретаријата за унутрашње послове, такође и за спољашње послове, чланови савета Федерације, сви који користите термин грађанин , да сакријете идентитет кога се стидите, шефови кабинета друга Шпиљка, другови и другарице, мондијалисти, грађани, свесни грађани, либерали, ложачи паркета, децо председника синдиката, чланови радничке контроле, организатори кружока, фабричко обезбеђење, задругари, колхозници, совхозници, предратни комунисти, банијска колоно, , дрнишки таљигаши, кордунашки ослободиоци Шумадије, чланови амричких НВО, професионални ЛГБТ, који примају плату због сексуалне оријентације, чланови форума за културну деконтаминацију,  грађани по сваку цену, особље са Галеба, Дедијери, борачке породице из 6 Каплара, ревидирци и рехабилитовани, социјалисти са људским ликом, строги бивши официри ЈНА који нису дали живот за Југославију, комунистички доушници и џелати претворени у борце за људска права, слушаоци Титиног говора у Сплиту '63,  интернационалисти, удбашки џелати, организатори првомајских уранака, аутошовинисти, Стевани Мирковићи, стипендисти ЈУЛ-а, чувари ватре и чувари револуције, антифашисти који немају против кога да се боре, јер фашиста нема, ПРАКСИС-овци, Делте и Карићи, говорници од 24. децембра 1996, махачи плавоме возу, комунистичке судије, истражне судије зване Рашо или Неђо, југоносталгичари, борци, пензионери који плачу кад се сете Тита, доскорашњи пријатељи а садашњи непријатељи Мирјане Марковић, потомство 6. личке пролетерске бригаде, војни аташеи, сви посетиоци концерта Терезе Кесовије, сви ондашњи чланови ГСС, псеудо-урбани солитерски џибери, новобеоградски несрби, љубитељи институција система, пијанци око плота, бркати десетари, будни грађани, цокулаши, полазници школе РО у Билећи, резервни мајори, инспектори, повереници, доушници, тастери, позорници, ревносне комшије, носиоци споменице, питомци милицијске академије, дипломци шестомесечних курсева безбедности, као и тромесечних курсева одбране и заштите, европејски помодари, левичарски помодари, којима не смета туђа десница, само српска, југослвени српског порекла, а хрватске провинијенције, професори марксизма, секретари партијских организација, ЗУР-овци, предлагачи амандмана, идејни радници, сви који једете туђим сребрним есцајгом и сви којима је у иностранству неко раздрагано рекао "Тито?"...

Готово је. Прошло је ваше.

Можете само штету да направите, ал да опстанете не можете. За сад смо само име повратили, ал и друго ћемо повратити.

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE


Globalizacija

 Globalizacija je predstavljena kao opsta standardizacija svih ekonomskih, politickih, socijalnih i etickih prililka u opšte u  ljudskom društvu na svim meridijanima. Takva slika se stvara namerno i sistematski, kako bi globalizacija bila lakse primljena i od strane pseudo- intelektualnih krugova. Ciljevi globalizacije su naizgled pozitivni i tiču se uštede resursa planete zemlje, pojeftinjenja proizvodnje, standardizacije politickih korektnosti, usaglasavanje potreba, zelja i unisono resavanje problema.

Golobalizacija je osmišljena kao sredstvo lakše kontrole i promene vlasništva kapitala, koja ce imati za cilj smanjenje brojnosti srednje klase i posebno ubijanje svake individualnosti ( opet, radi lakse kontrole ) i ukrupnjavanje kapitala, apsolutnu vladavinu takozvanih multinacionalnih kompanija i na kraju, kontrolu nad samim zivotom, koju će sprovesti krupni bankarski esnaf i specijalizovane komapanije, stvorene za tu svrhu, kao što je na prmer Monsanto.

Globalizacija je zapravo jos jedna mracna utopija, poput komunizma, liberalizma, naciional-socijalizma,  koja će potonuti sama od sebe, zajedno sa takozvanim zapadnim sistemom, koji je vec u propadanju... Ali ne zato sto je zapadno drustvo nesposobno da se odrzi, vec zato sto je bezuslovno prihvatilo samo jedan od ponudjenih modela, koji je došao sa one strane okeana, bez provere i bez ikakvog preispitivanja varijabila.  Doduse, ne bez pritiska. Zapad ce, usled svoje vitalnosti da uspostavi novi sistem i nova pravila, ali će margine da izgore. A margine, to su obodne države, koje su prihvatile paradigmu globalizma u obliku tranzicije.

Projekat globalizacije ce neizostavno propasti, nestati i urusiti se , al ne pre nego sto unesreći milione.

  Dobrobiti od globalizacije po čovečanstvo počinju i završavaju se sa punjačima za mobilne telefone.

 

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE


Бомбоњере

Ја ћу једног дана да одем и купим неколико стотина бомбоњера са  кич сликама. Неколико десетина ликера, британских и француских имена а молдавске или БиХ производње. Неколико килограма ситног пољског цвећа, повезаног у хистеричне букете. Све то ћу да натоварим у приколицу. А затим ћу кренути у посете свим оним женама које су ме одбиле у прошлости. Оне су биле инспирација за најлепше мисли које сам сковао у животу и најлепше гестове које сам направио. Оне су заслужне за многе храбра и луда ( и глупа, наравно ) дела које никад не би направио да није било њих. Нити би тако маестрално правио будалу од себе, на задовољство свих, па и сопствено. Оне су биле генератори топлих осећања и свакодневног жоглирања. У осталом, тако сам и постао мајстор маргиналних вештина. Оне су умеле да ме одувају, а ја сам умео да потонем господски с цилиндром.

Но, ја их нећу обилазити због тога. Поћи ћу да им се захвалим што су ме одбиле и тиме омогућиле да се пре једно 14 година оженим баш мојом женом с којом јесам. То им је, свима заједно највеће достигнуће.  То ни једна друга армија не би постигла. Само армија жена које су ме одбиле. За то имају моју доживотну захвалност. Зато бомбоњере, ликери и шарено пољско цвеће.

 

О онима које ме нису одбиле, ал се ипак све добро завршило, написаћу нешто у својој  еротској  збирци ЧВАРЦИ  У КАРАНТИНУ.